Superior: Savremena proizvodnja rasada paprike

Objavljeno: 22 feb 2018

Ovo veoma važno, ukusno i hranljivo povrće potiče iz tropskih predela Amerike- južnog Meksika, Kolumbije, Perua. U Južnoj i Svernoj Americi gaji se već 4000 godina. Arheološki nalazi u Meksiku potvrđuju njene korišćenje 7000 godine pre n. ere (Đinović, Ivo (2007): knjiga “Svet povrća”).

Poreklo paprike nam otkriva, da su za njenu proizvodnju potrebne više temperature sa povišenom dostupnošću,  lako pristupačne vlage i odgovarajućom količinom svetlosti. U daljem tekstu ćemo posebnu pažnju obratiti na pravilnu, savremenu, proizvodnju rasada do momenta pojave prvog para pravih  listova, opisanu po koracima. Praksa nam pokazuje da se u ovom delu proizvodnje rasada javlja najveći broj grešaka.

Ilustracija : paprika slonovo uvo, foto: Superior Velika Plana

Korak 1. Izbor supstrata za prizvodnju

Za setvu treba koristiti laki, rastresiti, supstrat granulacije od 0-5 mm, pH vrednosti oko 6, tj. neutralne do blago kisele reakcije. To su tzv. “supstrati za setvu” koji su fine strukture, imaju dobre vodo-vazdušne, samim tim i toplotne, osobine. Njihova lagana struktura omoguća semenu da lakše iznikne posle klijanja.

Korak 2. Izbor kontejnera za proizvodnju

Savremena proizvodnja rasada paprike se može obavljati u kontejnerima različite veličine, od 66-160 ćelija. Paprika odlično podnosti kontejnere sa većim brojem ćelija, samim tim i manjim prostorom za razvoj biljke, ali u ovim slučaju moramo primeniti intezivniju ishranu i navodnjavanje. Međutim, u ovakvim uslovima biće primetno izduživanje biljaka. Preporuka je da se uzimaju kontejneri sa manjim brojem ćelija (72 ili 66).

Korak 3. Izbor sortimenta

Sorte ili hibride paprike možemo birati u zvaisnosti od plana proizvodnje:

  • Vrlo rana proizvodnja- preporučujemo Ekstaza, Blanketa Somborka
  • Rana proizvodnja – preporuka Green Field F1Belo uvoSilvija Devetka
  • Kasna proizvodnja – predlažemo Slonovo uvo, Amanda Delfina.

Važna je i namena koju smo predvideli za plodove (prodaja zelenih plodova, prodaja zrelih plodova, za tezgu na pijaci, za preradu itd.). Ovi uslovi, koje navodimo treba, da se ispune u svim namenama proizvodnje.

Korak 4. Setva semene

Kontejnere treba dobro napuniti supstratom kako ne bi došlo do velikog sleganja prilikom zalivanja. Dubina setve treba da bude 1-1,5 cm ili u praksi ne dublje od nokta na ruci. Posle završene setve supstrat blago pritisnuti, kako bi seme ostvarilo bolji kontakt sa supstratom i na taj načim ubrzalo proces klijanja.

Kontejnere sa zasejanim semenom rasporediti na predviđeno proizvodno mesto. Obavezno je izvršiti dezinfikaciono zalivanje sa Previkurom ili nekim drugim preparatom koji ima ulogu suzbijanja gljivičnih oboljenja napr. Rhizoctonia solani – tzv. “Bela noga” koje prouzrokuju palež mladog rasada. Ovo je posebno važna mera ukoliko koristimo supstrat koji smo sami spravljali.

Korak 5. Pospešivanje klijanja

Optimalna temperatura (t) supstrata za klijanje semena paprike se kreće u rasponu 22-27℃. Najčešće proizvođači u praksi primenjuju ,,toplo ćebe”, “termo tepih” itd., kako bi postigli odgovarajuću temperaturu. Posebna pažnja se mora usmeriti na ispravnost termostata, jer u slučaju ekstremno visokih temperatura dolazi do oštećenja klice u supstratu. Zadata temperatura na termostatu nije stvarna temperatura supstrata, već je ona za 3-6℃ viša. Stoga se termometrima mora nasumice proveravati temperatura supstrata. Posle nicanja temperatura  supstrata ne bi smela da se spušta ispod 15℃.

Primer: ako naš termometar očitava 28℃, pretpostavimo da je temperatura supstrata oko 20-24℃. Termometar meri zagrejanost supstrata a ne temperaturužice ćebeta. Razlike u temperaturi zavise od toga koji materijal se nalazi između termo-tepiha i kontejnera, jer se u prenosu toplote dešavaju gubici usled izolacionih sposobnosti materijala. Shodno tome razlike u t mogu biti veće ili manje. Na osnovu iskustva proizvođač može znati koje su oscilacije temperature u njegovom načinu proizvodnje.

 Optimalna temperatura  u objektu u vreme nicanja, prema nekim navodima, treba da bude u rasponu od 25-30℃. Međutim, u vreme proizvodnje rasada u našim agroekološkim uslovima smatramo da je velika investicija održavati temperatura  na ovom nivou. Dovoljno je da temperatura  u objektu bude u rasponu 20-25℃. Povećanje temperature za 1℃ je veći utrošak energije, samim tim su i troškovi celokupne proizvodnje veći. Sa nicanjem rasada t treba održavati u rasponu 22-25℃, sem ukoliko vršimo tzv. “hladni tretman” rasada.

Navodnjavanje i relativna vlažnost vazduha (RVV). Prvo zalivanje rasada se vrši odmah posle setve zajedno sa sredstvom za dezinfekciju. Nakon toga vreme zalivanja treba određivati merenjem vlage supstrata uz pomoć tenziometra. Ukoliko nismo u mogućnost da vršimo merenja, vreme zalivanja možemo određivati vizuelnom metodom ali ona nije pouzdana. Naime, kad vidimo isušen supstrat po površini 70% kontejnera, pristupamo zalivanju sa tzv. “tuš-kantom” ili nekim drugim metodom orošavanja. Ukoliko vršimo vrlo ranu proizvodnju rasada (sredinom-krajem januara) neophodno je voditi računa o temperaturi vode za navodnjavanje koja bi trebalo da bude u opsegu 20-23℃ tzv. “sobna temperatura”. Svako odstupanje od navedene temperature vode ima će za posledicu dodatno produžavanje vremenskog perioda nicanja, jer će direktno uticati na snižavanje temperature supstrara.

Relativna vlažnost vazduha supstrata (RVVS) je od presudne važnosti za klijanje semena. Poželjno bi bilo obezbediti relativnu vlažnost vazduha supstrata da bude preko 90%. Relativna vlažnost vazduha supstrata predstavlja zasićenost vazduha, koji se nalazi između čestica supstrata, vlagom. Ova vlaga je prvi signala semenu da krene da bubri, a potom i klija. Održavanjem vlage u supstratu na nivo 60-70% vodnog kapaciteta održava se i idealna RVVza klijanje semena. Dakle, vlaga u supstratu isparava i podiže nivo RVVs. RVVse postiže zastiranjem zasejanih kontejnera sa vermikulitom, perlitom, zeolitom, dezinfikovanim kvarcnim peskom ili sa nekim sintetičkim matarijalima (različite vrste polietilenskih folija i dr.) kako bi se sprečilo isparavanje vode. Ukoliko se zastiranje vrši sa sintetičkim materijalima moramo da budemo oprezni, jer ne propuštaju ili delimično propušta višak vlage iz supstrata. Shodno tome, treba vršiti svakodnevno provetravanje tj. otkrivanje kontejnera kako ne bi došlo do truljenja semena usled prevelike vlažnosti supstrata, a bez mogućnosti dolaska kiseonika. Pažnja! Ako je reč o vrlo ranoj ili ranoj proizvodnji rasada gde koristimo teremo-tepih ne preporučuje se korišćenje sintetičkih materijala kao zastirača, jer dolazi do tzv. “kuvanja semena” (visoka temperatura i velika količina vlage) i ono propada.         Ova pojava se prepoznaje tako što je seme počelo da klija i vidi se klica ali se ona dalje ne razvija, već bude kao mali beli mehur koji je u sklopu semena, bez vidljivog korenka klice. Staklo kao materijal za direktno zastiranje, preko površine kontejnera, se ne preporučuje ni u jednom vidu proizvodnje. Kada primetimo da je preko 10% biljaka krenulo da niče obavezno vršimo trajno otkrivanje kontejnera, ukoliko smo zastirali sintetičkim materijalima.

Relativna vlažnost vazduha (RVV) u objektu, u vreme posle setve, bi trebala da bude preko 80%. Sa većim procentom relativne vlažnosti vazduha u objektu manja je razlika između nje i vlage u supstratu, šta za posledicu ima da se naši kontejneri sporije isušuju, a samim tim ih i ređe zalivamo. Kada dođe do nicanja oko 30% biljaka procenat RVV treba sniziti na 60-70%.

Svetlost ima uticaja na klijanje pojedinih povrtarskih biljaka (napr. zelene salate) gde je neophodan faktor. Međutim, direktni sunčevi zraci imaju značajniji uticaj na temperaturu u objektu i supstratu zahvaljujući infracrvenim (toplotnim) zracima (IR) koje sunce emituje. Ko koristi termo-tepihe u proivodnji treba da kontroliše temperaturu supstrata kako bi smanjio grejanje ako ona prelazi optimalne vrednosti.

Korak 6. Nicanje

Ukoliko smo podesili da nam navedeni faktori, u prethodnom tekstu, budu u optimalnim vrednostima, nicanje paprike će nastupiti za 10-12 dana. Svako odstupanje od navedenih vrednosti će prolongirati ondosno produžiti period nicanja. Poznati su primeri u praksi gde je faza nicanja trajala čak 40 dana. Naravno, produžavanjem ove faze dolazi do velike mogućnosti za propadanjem semena u supstratu tako da će ukupan procenat nicanja biti znatno niži od onog potencionalnog.

Korak 7. Nega ponika

Glavna nega tek izniklih biljaka je redovno navodnjavanje i provetravanje. Sve dok biljke ne porastu 10-15 cm kad vršimo prvu prihranu i preventivno tretiranje nekim sredstvom na bazi bakra.

Izvor: Domaćinska kuća Autor: Ivan Tupajić, Superior

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.




Najnovije na portalu

Poslednji komentari


podelite mišljenje sa drugima.

S76: Ovde nije bilo meštana već samo naprednjaka...
Saradžogla: Ko dobacuje?Glupa bosanska ...
CRISTIANO SAMARDZICH: DA LI JE TETKA DRAGICA RISTIC IZ SVRLJIGA IMENOVAN...
detes: Miliju za predsednika SRBIJE...
maximilian: neko je izracunao pre neki dan. kvadrat ciscenja ...
Lopov: Kao i drug mu Bane banana...
CRISTIANO: PRAVILNO IME BI BILO ''ALBANSKA REPUBLIKA MAKEDONI...
neimenovano: ja hocu daimam takve oci ja imam svetlo zelene...
Mikica: Bravo za naše mlade Nišlije , svaka čast , treb...
mira: Poljoprivrednicima je potrebno mnogo da se pomogne...