Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj

Objavljeno: 09 okt 2017

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Poreske obaveze, foto: businessdayonline.com
Poreske obaveze, foto: businessdayonline.com

Visoko fiskalno opterećenje poslovanja jedan je od ključnih razloga zašto srpska privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odluči da posluje u sivoj zoni.

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji s Fakultetom političkih nauka, pokazala je kroz simulaciju uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji mora za porez i doprinose da izdvoji čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj čak upola manje, 21,13 odsto.

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno, oni su i u tom slučaju izloženi visokim troškovima.

Vlasnik frizerskog salona, recimo, godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.

„U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predviđa kao jednu od 108 mera i aktivnosti uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja za mlade i nezaposlene na evidenciji NSZ“, kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Sosijete Ženeral banke u Srbiji Goran Pitić.

Dodaje da NALED očekuje od Vlade i Ministarstva finansija da sprovedu tu meru do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom, „jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti“.

Podsticajne mere posebno su važne za razvoj preduzetništva među mladima kod kojih je stopa nezaposlenosti na kraju 2016. bila 31,3 odsto i gotovo tri puta viša od opšte stope, navodi se u medijskom biltenu NALED-a, te konstatuje da u poređenju sa zemljama EU Srbija ima četvrtu najvišu stopu nezaposlenosti mladih.

Uz to, konstatuje se da je samozapošljavanje mladih u Srbiji retka pojava, tek 7,8 odsto ima status poslodavca ili su zaposleni u porodičnoj firmi, a više od 60 odsto nema ni želju da pokrene biznis.

NALED će, a u vezi s ovom temom, 10. oktobra u prostorijama Ekonomskog instituta i uz podršku Nemačke razvojne saradnje, javnosti predstaviti uporednu analizu poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, kao i preporuke za uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja.

Izvor: Tanjug

Slučajne vesti
Jedan komentar
  1. Normalno kao sto rekoste negde procitah mi smo bre bogata zemlja imamo para 🙂

Pošaljite svoj komentar




Najnovije na portalu

Poslednji komentari


podelite mišljenje sa drugima.

Beki: Milija CAR...
Novinar: Slazem se u potpunosti i uzgred pitam ,,da li neko...
Markovic Slobodan: Jos jedan u nizu pokusaja da se sa stvarnosti - pa...
Pepi: A da li je zadovoljan ostvarenim izbornim rezultat...
Stefan: Bio sam prosle godine i poneo jako lepe utiske...
Marko Milosevic: Kako vas nije sramota da lazete ovaj narod....
Mićun: Šta je tu čudno. Kod nas se radi 0 sati, 7 dana ...
Mitrovicka: Mozda ima najlepsu harizmu ali nikako ne moze da b...
delija: Ne mora da znaci...
Mara: Normalno, uz premijerku sam...