U Srbiji se samo pet odsto firmi bavi proizvodnjom

Objavljeno: 30 avg 2016

Tek svaka 18. firma u zemlji bavi se proizvodnjom, dok „cvetaju“ uslužne delatnosti, pa je sve više kladionica, restorana, frizerskih i drugih salona… I sve to uprkos činjenici da je Vlada Srbije namenila za nabavku nove opreme za proizvodnju tri puta više novca nego 2015. godine.

Foto: 20minutos.es
Foto: 20minutos.es

To potvrđuje i sekretar Sektora za preduzetništvo u PKS Branislava Simanić, navodeći da ove godine jeste otvoreno više novih radnji, ali da su to pre svega restorani, pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni i drugo.

– Vidimo da se mnogo više ljudi odlučuje za otvaranje delatnosti koje su uslužne, a ne proizvodne. Jedan od razloga je,dodušše, manjak tražnje za određenom robom – navela je Simanić.

Ona je podsetila da je država usvojila Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. i da je predviđena izmena pojedinih zakona, čime bi se omogućilo smanjenje troškova poslovanja.

U Mreži za poslovnu podršku Tanjugu je rečeno da u ukupnoj strukturi od 92.000 privrednih društava u Srbiji, koja predaju završne finansijske izveštaje, tek se svaka 17. ili 18. firma bavi proizvodnjom. To praktično znači da se nešto više od 5.000 privrednih društava bavi proizvodnjom, odnosno nešto više od 5 odsto.

Ulaganje u proizvodnju je skupo

– Ulaganje u proizvodnju u osnovi je skupo, zato što se se u otvaranje jednog proizvodnog pogona ulaže između dve i po do četiri godine da bi tek nakon tog perioda počeo da donosi stabilne prihode, vraća uloženi novac i pravi neku dobit – objašnjava direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Kod usluga, međutim, potrebno je ulaganje tek nekoliko meseci, na primer u informaciono-komunikacionoj industriji, a najviše dve godine, kao što je slučaj u hotelijerstvu i nekim drugim sličnim granama, objašnjava Rajić.

Kako kaže, u usluge je lakše ulagati i brže se dolazi do profita i zato vlade zemalja u regionu, ali i u Evropi, pokušavaju maksimalno da rasterete proizvodnju od troškova, jer se oko svake proizvodne kompanije „pravi prvi i drugi prsten kompanija koje se bave uslugama“, a onda do toga živi mnogo više ljudi.

– Jedna proizvodna kompanija u Evropi prosečno rađa četri uslužna mala i srednja preduzeća koja tu kompaniju prate, a neke razvijenije kompanije rađaju i desetine tih kompanija – trabanata, naveo je Rajić.

Neophodni bolji uslovi

Upozorava da Srbija ima problem sa spoljnotrgovinskim deficitom upravo zbog nedovoljne proizvodnje, ali isto tako kaže i da taj nivo proizvodnje nije dovoljan da finansira celokupan sistem države.

– Mora se mnogo više raditi na stvaranju uslova da se veći broj malih i srednjih preduzeća osnaži i dođe do kapitala, ali i do transfera znanja i tehnologija, što je neophodno kako bi se ona osposobila za izvoz – navodi Rajić.

On objašnjava da u strukturi naših izvoznika, od oko 1.800 firmi koje imaju plasman, više od 40 odsto plasira proizvodnju u izvoz, od čega 82 odsto izvozi u zemlje bivše Jugoslavije, tako da tek 400 ili 500 kompanija plasira robu dalje u zemlje EU i na druga svetska tržišta.

Dodaje i da u EU od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća broj izvoznika se kreće od 11,5 do 12 odsto, dok je u Srbiji to tek 4,4 odsto.

(Izvor: Blic, Tanjug)

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar




Najnovije na portalu

Poslednji komentari


podelite mišljenje sa drugima.

Edoo: Jedan ovakav lijep dogadjaj ostane bez komentara, ...
Robert: Pozdrav iz skoplja najbolja muzika na radiju vas ...
Barni: Tacno. I ovi sto zele da unakaze tvrdjavu su gola ...
Stanko: Pravi zaljubljenik u istoriska znamenja nikad nebi...
Mica ispektor: Preispitatjte vi to bolje jer svaka nova godina gr...
melanholic: nemoze da se ugleda dok drzava ne reklamira malo s...
baki: jeste ja sam bio, trenutno najbolji prilazni put d...
cale4446: samo nek se razbacuju s parama a sto narod gladan ...
dare83: da vidimo i to čudo...
Deki mercedes: Nema u Nisu ali nema ni u drugim okolnim opstinam...