ROĐENI U NIŠU: Todor Stanković

Objavljeno: 29 dec 2016

Internet portal ‚‚Niške novine“ priređuje serijal tekstova i priloga na temu ‚‚Rođeni u Nišu“. Cilj tekstova je da se podsetimo i ne zaboravimo ko je sve rođen u najlepšem gradu na Nišavi. 

Todor Stanković rođen 13.02.1852. godine u Nišu. Bio je nacionalni radnik i srpski konzul u Prištini, Skoplju, Bitolju i Solunu. Učesnik je svih ratova od 1876. do 1918. Umro u 73. godini.

Stanković se mnogo rano posvetio radu na nacionalnom oslobođenju i kulturnom uzdizanju svoga naroda. U Prizrenu je od 1871. do 1874. uređivao srpski deo tursko-srpskoga lista ‚‚Prizren“.

Boravak u Prizrenu iskoristio je za nacionalno-politički rad. Tu se upoznao sa ruskim konzulom Ivanom Jastrebovom, koji je štitio Srbe. U to vreme je u Prizrenu, na zalaganje Sime Igumanova bila osnovana Prizrenska bogoslovija, čiji je prvi rektor bio Sava Dečanac. Stanković je zbog mnogobrojnih zločina prema Srbima pisao mnoge žalbe turskim vlastima i srpskoj vladi, da bi se pomoću spiska zločina alarmirale evropske sile.

Bio je jedan od članova niškoga komiteta koji je ilegalno radio na oslobođenju od Turaka. Odmah čim je izbio Prvi srpsko-turski rat 1876. zajedno sa istaknutim članovima niškoga komiteta pomagao je srpskoj vojsci. Za vreme Drugog srpsko-turskog rata on i njegovi drugovi dejstvovali su u turskoj pozadini izazivajući konfuziju u turskoj vojsci.

Po završetku rata nagrađen je položajem sreskoga načelnika. Uživao je podršku Jovana Ristića i poverenje kneza Milana. Srbija je 1889. otvorila konzulat u Prištini, a prvi konzul Luka Marinković ubijen je nakon samo nekoliko meseci službe. Todor Stanković je juna 1890. po nalogu srpskog konzulata u Skoplju Vladimira Karića preuzeo dužnost konzula u Prištini. Posebno se založio za obnovu i unapređenje rada srpskih škola, koje su bile bitne za održanje srpske nacionalne svesti i pismenosti. U svojim izveštajima navodio je mnoštvo slučajeva ubistva, pljačke, otmice i nasilja nad Srbima. Navodi primer jednoga sela, u kome je usled arnautskoga nasilja broj srpskih kuća za samo 15 godina smanjen sa 50 na 4.

Todorić je bio srpski konzul u Skoplju od 24 oktobra 1892. do 25 juna 1895. Vodio je dosta teške pregovore oko statusa srpskih sveštenika. U to vreme bugarska egzarhija je bila odvojena od carigradske patrijaršije, koja nije priznavala odvojenu bugarsku crkvu. Bugarska egzarhija je zbog služenja na slovenskom jeziku pridobijala stanovništvo u Makedoniji. Todorović je predložio strategiju da se oko statusa mitropolita i episkopa pregovara sa carigradskom patrijaršijom tražeći za Srbe samo položaj episkopa, a za upražnjeni položaj mitropolita predlažući Grka, koga su Srbi potkupljivali novcem. Ta strategija je išla najpre na odobravanje srpskom ministru, a onda i kralju. Nakon odobrenja strategija je uspešno sprovedena, pa su Srbi dobili episkope u skopskoj, strumičkoj i veleško-debarskoj eparhiji. Srpska crkva je tada dobila mnogo jači oslonac u zaustavljanju velikoga nastupa bugarske egzarhije.

(Izvor: Wikipedia)

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.




Najnovije na portalu

Poslednji komentari


podelite mišljenje sa drugima.

Saradžogla: Ko dobacuje?Glupa bosanska ...
CRISTIANO SAMARDZICH: DA LI JE TETKA DRAGICA RISTIC IZ SVRLJIGA IMENOVAN...
detes: Miliju za predsednika SRBIJE...
maximilian: neko je izracunao pre neki dan. kvadrat ciscenja ...
Lopov: Kao i drug mu Bane banana...
CRISTIANO: PRAVILNO IME BI BILO ''ALBANSKA REPUBLIKA MAKEDONI...
neimenovano: ja hocu daimam takve oci ja imam svetlo zelene...
Mikica: Bravo za naše mlade Nišlije , svaka čast , treb...
mira: Poljoprivrednicima je potrebno mnogo da se pomogne...
Lepoja: Mi bolje predsednika nismo imali u poslednje 50 go...