ROĐENI U NIŠU: Konstantin Veliki

Objavljeno: 21 dec 2016

Internet portal ‚‚Niške novine“ priređuje serijal tekstova i priloga na temu ‚‚Rođeni u Nišu“. Cilj tekstova je da se podsetimo i ne zaboravimo ko je sve rođen u najlepšem gradu na Nišavi. 

U prvom tekstu govorićemo o Konstantinu Velikom.

Konstantin Veliki

On je rođen 27. februara, negde oko 272. godine. Konstantin je bio rimski car u periodu od 324. do 337. godine. Bio je poznat po tome što je doneo dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije.

Naime, on je stao na kraj progonu hrišćana – prešavši u hrišćansku veru. Konstantin Veliki je hrišćanima omogućio da imaju zavidan položaj monoteističke religije. Potom je osnovao grad ravan Rimu – Konstantinopolj, kako bi osigurao opstanak Carstva na Istoku.

Konstantin Veliki

Konstantin je poznat kao čovek koji nije prestajao da se bori za vlast, taktičkim i vojnim poduhvatima, ali i po skandalima, verskim sporovima i sl.

Konstantin Veliki je bio vladar velikog istorijskog značaja i ujedno kontroverzna ličnost u tom dobu.  Flavije Valerije Konstantin, kako mu je u početku bilo ime, poreklom je bio iz Niša. Na svet je došao 27. februara, ali ne zna se tačno koje godine. Izvori se međusobno ne slažu u tome koliko je imao godina u času smrti. U literaturi godina rođenja kreće se između 270. i 288.

Vredno je istaći da je njegov otac bio Flavije Konstancije, poreklom iz Dardanije. On je bio oficir u rimskoj vojsci, ali i pripadnik Aurelijanove telesne straže.

Konstantinova majka zvala se Jelena – žena niskog društvenog položaja, poreklom iz Bitinije.

Kada je u pitanju Carstvko, Konstantinov udeo činile su Britanija, Galija i Španija. On se bukvalno nalazio na čelu jedne od najvećih rimskih vojski, stacionirne duž Rajnskog limesa.

Po svom unapređenju u cara, Konstantin je ostao u Britaniji i osigurao svoju vlast u severozapadnim rimskim dijecezama. Priveo je kraju obnovu vojnih uporišta započetu još za života njegovog oca i naložio popravku puteva u toj provinciji.

Konstantin je već 317. i zvanično istakao pretenzije da nasleđivanje prestola obezbedi svojim sinovima. U tom cilju planski je držao po strani svoju polubraću, sinove Konstancija Hlora i Teodore. U Serdiki je 317., proglasio za cezare sinove Krispa i Konstantina II, najstarijeg sina iz braka sa Faustom.

Fausta mu je rodila još dva sina: Konstancija II (cezar od 324) i Konstansa I (333). Međutim, Konstantinove poslednje godine zagorčala je porodična tragedija čiji nam uzroci nisu poznati: 326. po očevom naređenju pogubljen je cezar Krisp, već provereni vojskovođa, i Konstantinova supruga Fausta. Konstantin je pred kraj života razdelio teritorije ozmeđu svojih sinova, ali je zadržao vrhovni autoritet.

Život ovog velikana je predmet velikog interesovanja mnogih istoričara, teologa, arheologa, kao i istoričara umetnosti, ali i slobodnih umetnika.

(Delovi teksta preuzeti iz slobodne enciklopedije ‚‚Wikipedia“)

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar




Najnovije na portalu

Poslednji komentari


podelite mišljenje sa drugima.

beba: Bravo...
peka: manite se...
: Tako jeee...
Edoo: Jedan ovakav lijep dogadjaj ostane bez komentara, ...
Robert: Pozdrav iz skoplja najbolja muzika na radiju vas ...
Barni: Tacno. I ovi sto zele da unakaze tvrdjavu su gola ...
Stanko: Pravi zaljubljenik u istoriska znamenja nikad nebi...
Mica ispektor: Preispitatjte vi to bolje jer svaka nova godina gr...
melanholic: nemoze da se ugleda dok drzava ne reklamira malo s...
baki: jeste ja sam bio, trenutno najbolji prilazni put d...