Kad će nam biti bolje? Između obećanja političara i realnosti

Objavljeno: 21 mar 2016

Iako političari već godinama obećavaju da je bolji život tu iza ćoška, računica Fiskalnog saveta kaže da teško možemo da „izađemo na zelenu granu“ pre 2019. godine.

frizider politicara

– Za visok i trajan rast BDP potreban je rast privatne potrošnje od najmanje 1,5 odsto, a njemu mora da prethodi nekoliko godina rasta investicija i izvoza. Budući da takva promena neće moći da se desi pre 2018. a verovatno ni tada, to ujedno daje odgovor na pitanje kada je najranije moguće očekivati prvi značajniji rast privrede Srbije. Čak i kada bi se, nekim slučajem, povećanjem državne i privatne potrošnje, visoki rast ostvario pre 2018, on bi bio privremen i veoma opasan – ocenio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Sporiji od ostalih

Privredni rast Srbije u 2015. od oko 0,8 odsto, kao i očekivani rast u 2016. od 1,8 odsto sporiji su u odnosu na sve druge uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope. Da bi se uspostavio visok i održiv rast, što vodi boljem životu građana, ključne su investicije koje su sa rastom od 10 odsto u prošloj godini zabeležile dobar trend. Zbog toga, kako ocenjuju u Fiskalnom savetu, Vlada mora da unapredi efikasnost sudstva, da ubrza izdavanja dozvola, ukloni administrativne barijere za investiranje, ali i da spreči korupciju, završi privatizaciju državnih preduzeća… Takva politika, koja zahteva određeno vreme, vodila bi povećanju izvoza, zaposlenosti, potrošnje i na kraju standarda građana.

– Bolji život, a da se to stvarno i oseti, desiće se kad uspemo tri-četiri godine zaredom da ostvarimo stope rasta društvenog proizvoda od tri i više odsto. Onda će biti prostora i za nešto osetniji rast zapošljavanja, plata i penzija – složio se i ekonomista prof. dr Mihailo Crnobrnja.

Niko ne zna…

Ugledni ekonomisti u regionu nemaju predstavu o tome da li će građanima u Srbiji biti bolje 2017, kako je pre godinu i po dana procenio MMF, ili već ove godine kako je tada najavio premijer Vučić. Jedan od razloga za to, kako navode, jeste činjenica da su i iz Nemanjine 11 dolazile različite procene (vidi okvir).

Slovenački profesor u penziji Joža Mencinger kaže za „Blic“ da odgovor na to pitanje „jednostavno ne zna“, ali da ga ne znaju ni oni koji bi trebalo.

– Verujem da to i niko osim Vlade, koja misli da zna, u stvari ne zna – rekao je Mencinger za „Blic“.

Ništa više nije nam znao reći ni Mojmir Mrak, profesor za međunarodne odnose na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk smatra da su sve vlade u Srbiji dosledne u tome da svake godine bolju budućnost pomeraju za narednu godinu.

– I nijedna vlada ih nije ispunila. Samo u poslednje četiri godine, dok čekamo bolji život, realna prosečna plata u Srbiji smanjena je za 3,8 odsto, dok su prosečne penzije skresane za 12,3 odsto. Ništa bolje nije bilo ni u vreme Cvetkovića. Iako je njegova vlada povećala penzije za 10 odsto, one su tokom njegovog mandata smanjene sa 217 na 198 evra. Premijeri Dačić i Vučić nastavili su istim putem, pa su u 2015. prosečna primanja najstarijih smanjena za još 10 evra – ocenjuje Ćulibrk za „Blic“ i nastavlja u šaljivom tonu.

Sve za izbore

– Uveren sam da će se u Srbiji najbolje živeti u narednih pet nedelja, tačno do 20 časova 24. aprila. Dok se ne zatvore birališta i ne okončaju vanredni izbori. Do tada će se svakog dana otvarati nove fabrike i radna mesta, nezaposlenost će padati, kurs i cene će mirovati, a bar do juna, dok se Misija MMF ponovo ne vrati u Beograd, nije isključeno ni da će neko obećati i povećanje plata i penzija. A kad prođu izbori, sve će se nastaviti po starom – tvrdi Ćulibrk i napominje da nas je Cvetković, uključujući i vikende i praznike, zaduživao 4,7 miliona evra dnevno, Dačić rekordnih osam miliona, a Vučić 6,86 miliona evra. I to je još jedan razlog zašto nam u dogledno vreme i ne može biti bolje.

Nikolić: Obarati i dinar

Ekonomista Goran Nikolić kaže da do boljeg života nije lak put i da je on moguć samo uz povećanje javnih investicija ili uz depresijaciju kursa.

– Evro bi u odnosu na dinar trebalo godišnje da raste oko pet odsto. Tako bi prosečan odnos dinar-evro u 2017. bio oko 130 dinara – ocenio je Nikolić za „Blic“.

(Blic, S.L.)

Bažalost nema povezanih vesti.

Pročitajte i ovo

Pošaljite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Najnovije na portalu

Poslednji komentari


podelite mišljenje sa drugima.

Lopovj: Nista ne moze da zameni moju nuteLicu...
Bisera: Hitler je znao da su Jevreji masoni, iluminati i d...
Bisera: Hitler je znao da Jevreji vladaju sveto putem mani...
snežana alic: Vaš komentar unesite ovde..dali važi to za moju ...
S76: Ovde nije bilo meštana već samo naprednjaka...
Saradžogla: Ko dobacuje?Glupa bosanska ...
CRISTIANO SAMARDZICH: DA LI JE TETKA DRAGICA RISTIC IZ SVRLJIGA IMENOVAN...
detes: Miliju za predsednika SRBIJE...
maximilian: neko je izracunao pre neki dan. kvadrat ciscenja ...
Lopov: Kao i drug mu Bane banana...