Овако данас изгледа гроб народног хероја др Миленка Хаџића

Споменик хероја Јове, како су га звали саборци, налази се на градском гробљу у Сврљигу и у веома је лошем стању. 

Споменик Миленку Хаџићу у Сврљигу, сврљишко гробље, фотографија: Марко Миладиновић, портал ,,Нишке новине''
Споменик Миленку Хаџићу у Сврљигу, сврљишко гробље, фотографија: Марко Миладиновић, портал ,,Нишке новине“

Наиме, на градском гробљу у Сврљигу налази се гроб и подигнут споменик др Миленку Хаџићу, човеку по коме је названа Медицинска школа у Нишу, државна Апотека у Сврљигу, Ловачко друштво у Сврљигу, човеку који је и дан данас препознатљив у народу, а поготву у сврљишком крају где је радио и водио ратове.

Миленко Хаџић – Јова рођен је у месту Мало Крчмаре, код Крагујевца, 12. децембар 1902, а умро је у Сврљигу, 12. децембар 1941. године.

Хаџић је био лекар и активни учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Када кажемо народни херој, то значи да је указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен за народног хероја.

Споменик Миленку Хаџићу у Сврљигу, сврљишко гробље, фотографија: Марко Миладиновић, портал ,,Нишке новине''
Споменик Миленку Хаџићу у Сврљигу, сврљишко гробље, фотографија: Марко Миладиновић, портал ,,Нишке новине“

Дошао је у Сврљиг и ту је радио као приватни лекар. За време избора 1935. и 1938. године био је посланички кандидат на листи Земљорадничке странке у сврљишком крају. На изборима 1935. године добио је 2.000 гласова. Људи су мислили да Миленко стварно припада Земљорадничкој странци, али је заправо био члан КП Југославије. У његовој су ординацији нишки комунисти одржавали састанке, на којима се разматрао план политичке акције за продирање утицаја КПЈ у том крају. Партијски материјал, који је примао из Ниша, Миленко је растурао по Сврљигу и околини.

Кад је 2. августа 1941. године формиран Озренски партизански одред, био је међу првим његовим борцима.

По формирању Сврљишког одреда Миленко је постао његов борац.

Прочитајте и ово:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *